Selo Orašac nadomak Aranđelovca je mesto dogovora o podizanju Prvog srpskog ustanka i proglašenja Karađorđa Petrovića vrhovnim voždom, na Sretenje, 15. februara 1804. godine. U znak sećanja na ovaj veliki događaj podignuta je u Orašcu crkva Vaznesenja Gospodnjeg, Spomen škola i spomen česma u Marićevića jaruzi, muzej i skulptura Karađorđa i tako formiran spomenički kompleks. Znamenito mesto Orašac obuhvata i dragocene objekte narodnog graditeljstva kao trajno svedočanstvo materijalne kulture na ovim prostorima u 18. i 19. veku.

U spomen velikom istorijskom događaju koji je srpskom narodu doneo nacionalnu slobodu i pokrenuo stvaranje Srbije kao moderne evropske države, 15. februar se slavi kao Dan državnosti.

CRKVA U ORAŠCU je podignuta u vremenu od 1868. Do 1870.god. Nije poznato ko je projektovao crkvu. Predstavlja po dimenzijama manju, arhitektonski skromnu gradjevinu sa skladnim proporcijama i jednostavnim oblicima. Ima osnovu u obliku pravougaonika koja se na istoku završava spolja petostranom, a iznutra polukružnom oltarskom apsidom, a na zapadu ulaznim predvorjem. Nad zapadnim delom je zvonik na preslicu. Zasvedena je poluobličastim svodom nad kojim je dvoslivni krov. Apsida je pokrivena polukalotom. Masivni zidovi su spolja i iznutra prekriveni malterom i okrečeni. Izrazitu umetničku vrednost čini ikonostas crkve, koji je slikao Steva Todorovć, jedan od najuglednijuh srpskih umetnika iz druge polovine XIX veka. Ikonostas se sastoji od 24 ikone sa predstavama svetitelja i scena iz istorije Novog zaveta. Na severnom pilastru ugradjena je spomen - ploča od belog venčačkog mermera posvećena palim u balkanskim ratovima.

SPOMEN - ŠKOLA, sagradjena je 1932.god. čini gradjevinu koja po čistoti arhitektonske zamisli i solidnosti gradjenja spada medju najlepša zdanja ove vrste u unutrašnjosti Srbije. Nije poznat projektant ove zgrade, ali je, svakako, pripadao onom krugu arhitekata koji su težili ka obnovi starog srpskog stila. Za izgradnju škole bio je 1929.god. osnovan odbor pod nazivom "Odbor za podizanje spomen – škole I Karadjordjevom ustanku u Orašcu ". Njegovi članovi, pored ostalih, bili su predsednik opštine orašačke i učitelj u Orašcu. Škola se sastoji od prizemlja i sprata. Zidana je od lepo obradjenih granitnih blokova i to sa izuzetnom preciznošću. Lučno zasvedeni prozori, od kojih su neki u vidu trifoa, sa lepo obradjenim stupcima, i niz drugih karakterističnih elemenata i prosečno obradjenih detalja, daju školi izgled skladno uobličene gradjevine, koja se odlikuje dinamičnošću i stilskim jedinstvom. Iznad ulaznih vrata, na beloj mermernoj ploči uklesan je tekst koji glasi: NARODNA ŠKOLA – SPOMEN NA USTANAK POD KARADJORDJEM U ORAŠCU. ZAHVALNA ŠUMADIJA PODIŽE OVAJ DOM ZA SPOMEN I SLAVU VELIKOM KARADJORDJU I OSTALIM MNOGO ZASLUŽNIM PRECIMA KOJI 1804. GODINE NA OVOM SVETOM MESTU DIGOŠE USTANAK I OTPOČEŠE VELIKO DELO NARODNOG OSLOBODJENJA I UJEDINJENJA.

SPOMEN – ČESMA se nalazi na lokaciji "Marićevića jaruga" nedaleko od crkve. Podignuta je 1954.god. povodom 150 – godišnjice prvog srpskog ustanka. Česma je deo veće celine u vidu podzida sagradjenog od kamenih blokova. Na središnjem delu ovog memorijala nalaze se tri lučno zasvedene mermerne ploče. Na srednjoj je uklesan tekst: NA OVOM MESTU 15. FEBRUARA 1804. GODINE PODIGNUT JE PRVI SRPSKI USTANAK. Na levoj i desnoj ploči uklesano je po četiri stiha iz poznate pesme "Početak bune na dahije". Bronzanu ploču sa likom Karađorđa u visokom reljefu, uokvirenim tekstom VERHOVNI VOŽD NARODA SERBSKOG modelovao je Raja Nikolić, skulptor iz Aranđelovca. Reljef "Zakletva ustanika" Z. Miladinovića i M. Rašića povodom dva veka vostania serbskog postavilo je Zadužbinsko društvo "Prvi srpski ustanak".

SPOMENIK KARAĐORĐU - Povodom dvestagodišnjice od podizanja Prvog srpskog ustanka opština Aranđelovac podigla je spomenik Karađorđu u belom venčačkom mer-meru, visine 3.40m, rad vajara Drinke Radovanović. Memorijalni spomenički kompleks u Orašcu dopunjava nadgrobno obeležje Teodosija Marićevića, koji se nalazi u dvorištu kuće porodice Anić, u blizini škole i crkve. Ovaj jasenički knez i trgovac poznata je ličnost iz dogovora o izbijanju ustanka 1804.god. Rodjen je u Orašcu i bio jedan od kandidata za starešinu ustanka. Na nadgrobniku od kamena crvenkastomrke boje do 1980.god. nije bilo nikakvog epitafa. Tada je uklesan sledeći natpis + TEODOSIJE MARIĆEVIĆ + 1807. GROB MU OBNOVI NJEGOV POTOMAK MARKO 1980.god.

Od ne manjeg značaja je činjenica da se u selu Orašac nalaze odredjena znamenja savremena prvom srpskom ustanku. Reč je o nekoliko starih, i sa stanovišta etnografije veoma vrednih kuća i drugih objekata, koji su zakonom zaštićeni. Posebno valja istaći prisustvo grobnih belega ustanika i njihovih potomaka u seoskom groblju gde se, inače, nalazi obilje podataka dragocenih za osvetljavanje prošlosti znamenitog Orašca.

Radno vreme: 09 - 17, nedeljom 09 - 13 časova

Cena: za decu 120 din, za odrasle 140 din.

Kontakt: 034/6709-508, faks 6709-507, vodiči 064/866 92 54, 064/866 92 52, 063/ 64 90 90

web adresa: www.orasac.rs

e - mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.